U nedavno objavljenom tekstu Time magazina, CEO kompanije Hootsuite, Ryan Holmes, odabrao je plaćanja na društvenim mrežama kao jedan od top trendova na koje treba obratiti pažnju u 2015. Pritom, plaćanja na društvenim mrežama, svi najveći igrači na tržištu organizuju prvenstveno kroz mobilne verzije svojih servisa.

Odluka da se na tržište novčanih transakcija uđe kroz mobilne aplikacije logična je posledica trenda „going mobile“, koji je primetan i na našem tržištu.

Prema istraživanju agencije Universal Media, na globalnom nivou, korišćenje mobilnih uređaja je na prvom mestu, uz porast od 11% u 2014. (čak 28% u 2013. godini). U Srbiji se i dalje najviše koriste desktop računari (77,7%), ali je pametni telefon blizu (64,6%) uz tendenciju da dostigne prvo mesto tokom naredne godine. Laptop računari su na trećem mestu sa 56,8%, tablet uređaji 16,3%.

Fejsbuk, najpopularnija društvena mreža u svetu (preko milijardu korisnika), a i u Srbiji (preko 3,7 miliona registrovanih korisnika), omogućila je transakcije putem svojeg mesindžera (trenutno ograničeno na korisnike u SAD).

Mesindžer je veoma popularan proizvod Fejsbuka i, prvenstveno među „milenijalsima“ (genracija rođena nekoliko godina pre i posle 2000. godine), preuzela je primat nad komunikacijom putem telefona, SMSa ili imejla.

U okviru aplikacije, korisniku je omogućeno da poveže svoju debitnu karticu sa Fejsbuk nalogom, nakon čega je za slanje novca prijateljima dovoljno kliknuti ikonu „$“ u okviru konverzacije, izabrati iznos i potvrditi plaćanje. Sama transakcija traje do dva dana, u zavisnosti od banke koju korisnici koriste.

Fejsbuk se odlučio da omogući povezivanje samo debitnih kartica iz očiglednog razloga – minimiziranje mogućnosti velikih prevara, ali i činjenice da su provizije niže u ovom slučaju.

PayPal, sve popularniji i u Srbiji, pokrenuo je svoj servis za transakcije putem društvenih mreža – „Venmo“ – besplatnu „social“ mobilnu aplikaciju, koja takođe omogućava povezivanje debitne kartice. Za razliku od Fejsbuka korisnici Venma, pored direktnog prenosa sa računa kartice na račun druge kartice, mogu imati onlajn depozit na samom nalogu (slično kao kod PayPal naloga), i vršiti transfer tih sredstava međusobno.

Venmo, takođe, koristi veliku popularnost Fejsbuka te omogućava, danas veoma popularno, logovanje putem Fejsbuk naloga čime se preuzima kompletna lista „prijatelja“ i omogućava instant slanje sredstava onim prijateljima koji takođe imaju instaliranu Venmo aplikaciju, i nalog na ovoj mreži.

Twitter je transakcijama putem društvenih mreža pristupio drugačije. Za razliku od Fejsbuka i PayPala, koji su kroz sopstvene aplikacije kreirali sistem za razmenu sredstava, Twitter je u saradnji sa bankama uključio svoj login sistem u aplikacije tih banaka.

Britanska Barkleys banka, francuska BPCE, kao i druge banke, integrisale su Twitterov „pay-by-tweet“ u sopstvene aplikacije.

Sve što je neophodno da klijent banke uradi, jeste da aplikaciju poveže sa svojim Twitter nalogom. Nakon toga, tranaskcija se vrši putem Twittera, korišćenjem odgovarajućih, predefinisanih „heštegova“ putem kojih bira osobu kojoj šalje novac, unosi iznos i #TweetezPayez hešteg koji Twitteru šalje informaciju da je u pitanju transakcija. Sve to, bez potrebe da klijent pokreće aplikaciju banke.

Trenutno, Twitter je ograničio transakcije na maksimum 250 evra za fizička lica, te 500 evra za organizacije koje na ovaj način prikupljaju sredstva (npr humanitarna pomoć).

Snapčet, aplikacija koju je pokrenuo jedan od osnivača Twittera, poslednja je u nizu popularnih društvenih mreža koja je omogućila transakcije putem društvenih mreža. Ova „chat“ društvena meža još uvek nije stekla veliku popularnost u Srbiji.

Društvene mreže, od trenutka kada su se pojavile, imale su značajan uticaj na sve aspekte života i poslovanja. Način i brzina komunikacije zauvek su promenjeni, a klasični telefonski razgovori, kao i razmena poruka (SMS, ili imejl), migrirala je na mobilne aplikacije ovih mreža (Fejsbuk mesindžer, Vajber, Twitter…). Kada su mlađe generacije u pitanju, dan počinje i završava se „čekiranjem“ statusa na društvenim mrežama, gotovo isključivo putem aplikacija na mobilnom telefonu, koji je uvek uz korisnika – u krevetu, na radnom mestu, u kafeu, na plaži… pa i u toaletu. Aplikacija na mobilnom telefonu postala je glavno sredstvo komunikacije, intimna veza sa klijentom, mesto gde se klijent oseća bezbedno i opušteno i gde je otvoren za komunikaciju.

Transakcije putem društvenih mreža, tj mobilnih aplikacija ovih mreža za mobilne telefone, nisu dakle budućnost. One su sadašnjost.

đivica

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Loading...